Љубав и љубавност у поезији Милоша Бркића

Љубав и љубавност у поезији Милоша Бркића

Постоје песме које својим снажним, емотивним порукама метеоритски бљесну, одајући и осветљавајући сву тананост и чудаственост стања и осећања заљубљеног бића, његове најинтимније и најнежније посебности у свету вознесоности и посвећености људске. Постоје песници који годинама у себи носе лирску одредницу тајанства лирскога сказа и израза, којима се та и таква стања, у стих преточена дефинишу на један посебан и пријемчиво топал начин, а да се при том не „одају“, не намећу и ћутке носе свој крст ка времену што неумитно а бесповратно протиче.

„Када тишина проговори због тебе“, није само радни наслов ове Милошеве књиге поезије, то је метафора из које се спознаје и сазнаје много више од обичног аналитичког покушаја, да алегорија надживи и превазиђе своје проширење и оваплоћење стварности и појавности властите. Песничко обраћање и гласовање неће нарушити ни повредити ту одредницу „тишине“, шта више из постојећег стања немог мука, речи као катарзични поклици, васкрснуће једно ново стање постојања и битисања метрике, динамике, ритамског и еуфоничног звучања, дакле музику речи, вешто и спрето у стихове преточених.

Бркић пише у слободном, формалном стиху, држећи се своје рефлексивне интуиције, слухом и талентом одабира, селектује дужину, ширину и еуфоничност стофе, успевајући при том да стиховну организацију и композицију  обуздава лако, маниром искусног песника, какве обично ишчитавамо код руских формалиста, са почетка двадестог века.

*****

Интелектуалном снагом, лирским сензибилитетом а већ изграђеним формалним стилом, Бркић се игра са грађењем песничке слике, приповедајући и дајући стања своје душевности са таквом лакоћом да му на томе могу позавидети писци са доста дужим лирским стажом, што је одлика ретко талентованих посебника у овом богоугодном послу.

др Раде Вучићевић, теоретичар књижевности

*Извод из рецензије на књигу поезије „Када тишина проговори због тебе“

Please follow and like us: