Autor: Miloš Brkić
Žanr: Poezija
Godina izdanja: 2012
Broj strana: 79
Izdavač: Književno društvo „Razvigor“ Požega
ISBN: 978-86-7960-113-1
Iz recenzije, "Mali lirski dragulj"
Nevelika, ali izuzetno kvalitetna zbirka poezije naslovljena „Kada tišina progovori zbog tebe“, mladog ali već formiranog pesnika Miloša Brkića, ostavila je snažan utisak na mene, nagoveštavajući novo ime u svetu književnosti i umetnosti u nas. Ovog puta, kosmički univerzum je iz svog šešira izvukao ime Miloša Brkića, da svojom poezijom otkrije reči kojima se opisuju stanja mladosti, ljubavi, lepote, života u odlaženju i dolaženju, vremešnosti i postojanosti osećajnosti…
Pesnik svoj talenat koristi na najbolji mogući način, pronalazeći prave reči za osećanja koja opisuje, čime dokazuje kako prirodni talenat i intelektualna širina mogu dati sjajne umetničke rezultate ne samo u poeziji, već uopšte.
Mladost, ljubavnost, razmimoilaženja, nesporazumi, bolovi, patnje i čežnje, prate pesnikov stvaralački put i intrigantno ga na stih navode. On voli i pati, stvara i svaki stih odboluje. Ima li lepšeg stanja i osećanja u ljudi, kojima je do umetnosti i osećajnosti stalo?
Ivan Ršumović, književnik
Ako mastilo izbledi
Zamisli put.
U danu koji nije dan sam po sebi,
već kopija onog od prošle godine.
Na koju god stranu da kreneš
danas si ponovo na putu od pre sedam dana.
Da li si bliži Bogu, ljubavi,
ili samom sebi?
Sa sigurnošću to sada ne možeš znati.
Prolaznost vremena se poigrava
sa lepim trenucima
u kojima smo mislima doživeli odmor.
A oni drugi dani će imati svojstva neprolaznosti.
Uskoro ćemo zagrliti časovnik i početi sa odbrojavanjem.
Smisao vremena staviti u jedan trenutak
i zaključati ga katancima uspomena,
bio bi ovaj pokušaj.
Ako mastilo izbledi
bar ćemo sačuvati u mislima
malenu terasu, ulicu,
prodavce svih nevažnih stvari,
ukus soli sa žutog dušeka,
jednu poklonjenu loptu i onu drugu,
poznata lica nepoznatih ljudi,
nepronađenu školjku
i sobu broj dva.
Do nekog novog leta,
bekstva od besmisla kome dajemo smisao,
do nove i jače ljubavi među nama,
sačuvaću ovo mastilo,
pa makar i izbledelo.
Pesma o prijateljstvu
Ne možeš razumom ugasiti vatre,
ni izlizanim rečima sputati dušu.
Zatvoreni smo u ovom krugu ljubavi,
žrtvovani pioni, table strasti.
Ne izgovaraj reč „promašeni“,
još uvek ne shvataš pojam moje večnosti.
Suludo je vraćati misli u dane
koji se ne mogu vratiti
i izvlačiti iz sećanja slike
zajedničkom rukom nikada naslikane.
Prihvatam da još malo mi pričaš
ko je od nas dvoje izgubljen,
ali ne zaboravi da šapatom jastuku priznaš
bolom samlevenu, u nama skrivenu istinu:
kako kraj nekog odživeti nazovi život,
dok voliš drugog dušom i telom,
a opet, samo si prijatelj.