O poeziji Miloša Brkića
Poezija Miloša Brkića predstavlja umetničko traganje između jave i sna, nadahnuto romantičnim i poetskim doživljajem, ali obogaćeno obrascima. Naime, čitajući njegovu poeziju čitalac uviđa da ovakva poezija otvara široke umetničke mogućnosti, a pri tome umetnik zadržava značajnu notu tajanstvenosti i nepredvidivosti: praktično u svakom pesmi autor nas vodi, drži u neizvesnosti, „primorava“ da njegova poezija održi visok nivo čitateljske zainteresovanosti…
Težište, osnovna tema zbirke Kada tišina progovori zbog tebe je ljubav, najčistije i najplemenitije ljudsko osećanje. Miloš Brkić u svojim pesmama traži način da izrazi sopstvena intimna stremljenja, pri tome gradeći jedno vrlo interesantno i neuobičajeno književno delo. U svojoj osnovi to nije samo poetska tvorevina, pošto se među pesmama nalaze kratki prozni zapisi, pa i pesme koje podsećaju na pesme u prozi, no njihova liričnost ih neodoljivo vuče u svet poezije i svrstava u jednu vrstu pesama u prozi. Stoga, ovde se može govoriti o kompletnoj pesničkoj tvorevini. Mudro građena i usmeravana, ova neobična književna forma privlači čitaoca već naviknutog i pomalo umornog od ustaljenih književnih obrazaca, prosto ga poziva na čitanje. Neobičnosti sa jedne, a lepoti i jednostavnosti forme sa druge strane, značajno doprinosi i slobodni ili beli stih. Iako je ovakvim načinom izražavanja izbegnuta rima, to se u ritmu i melodičnosti ne primećuje, jer svi pomenuti strukturni elementi grade specifičnu formu koja kroz reči i izraze daje jedinstvenu i prijatnu melodiju za uho, a prepoznatljivu i krajnje pitku za dušu.
*****
Miloševi tekstovi imaju veliku snagu i lepotu, iako u književnom smislu predstavljaju veoma specifičnu vrstu poezije koja pre svega zahteva vispren um sposoban da u realnim životnim okvirima svakome i svemu se nasmeje i sposobnost da se čak i u najbolnijim okolnostima smehom nosi sa životom. Miloš nam se otkriva kao pisac specifičnog senzibiliteta, i to, pre svega drskošću i direktnošću, nekad sa setom i nostalgijom, ali uvek sa nekim posebnim šmekom, sa sposobnošću da u samim pesmama „uglavi“ misli i rečenice koje samo pojedinci mogu da shvate i „pročitaju“, nagoveštavajući na taj način da sve što on piše ima određenu, nepredvidivu dubinu i književno-umetničku snagu. Na momente oštrog pera, a opet duhovit, nežan, romantičan pisac, Brkić vešto barata svojim znanjem i bogatim rečnikom, uspešno se nosi sa raznim stilskim figurama i spisateljskim formama, stalno dokazujući da njegov mlađani neumorni stvaralački duh ima sasvim dovoljno i motiva i ideja da nas daruje novim delima.
Ivan Ršumović, književnik