Memento Mori
Pobednici ili poraženi,
Ko smo danas?
Sa uzvišenja ispunjavamo sebe,
Prazninom koja okružuje druge.
Pod nama je svet,
Mogućnost da upravljamo njime,
Ali, unutar duše ničega nema.
Vladamo kraljevstvom mašte,
Imaginarnih sledbenika pogrešnih dogmi.
Postolje ovo varka je,
Lažna kruna od trnja,
Koja na dodir se rasprsne
I umesto zlatnog sjaja pepeo ostavlja.
Grešnici ili sveci, ko smo danas?
Da li u našim rukama lovor je,
Ili koplje kojim probadamo
Sopstveno spasenje?
Imamo samo dva puta kojima možemo poći.
Što više uzdižemo se,
Dublji ponor nas čeka i pad jači će biti.
Dok pužemo i gutamo prašinu,
Kao prokleto zlo ovog sveta,
Dovoljno blizu smo Prevoznika,
Koji već srebrnjak spreman za nas
Međ’ snažnim prstima vrti.
Zato, pitam vas, ko smo danas?
Kada čas od koga niko još pobegao nije, kucne,
Sa čim ćemo pred Istinu stati?
Maske kojima nazivamo lice,
Da li će lažnu nadu dati da još se
Ljudima možemo zvati,
Ili ćemo suzama i krvlju moliti izbavljenje
Na Putu pred koji svako mora doći?
I kada postolje, slava, vlast,
Prolazna, porozna kruna, u treptaju oka nestanu,
A nebo sedam truba zapara,
Tada, i samo tada,
Možda shvatimo i poraženi priznamo,
Da pogrešno i premalo cenili smo
Život.