Omaž Ratniku svetlosti

„Ratnici svetlosti čuvaju sjaj u očima. Oni su deo sveta, sudeluju u životu drugih ljudi i započinju svoje putovanje bez bisaga i bez sandala. Nebrojeno puta ispadaju kukavice. Ne postupaju uvek ispravno. Pate zbog beznačajnih sitnica, ponašaju se kao slabići, i ponekad, smatraju da su nesposobni da se razvijaju. Vrlo često veruju da su nedostojni bilo kakvog blagoslova ili čuda. Nisu baš uvek sigurni šta zapravo traže tu gde su se zadesili. Često provode besane noći, uvereni da njihov život nema smisla.
Zato i jesu ratnici svetlosti. Zato što greše. Zato što se pitaju. I zato što traže neki razlog – sasvim je izvesno da će ga i naći.“ *iz Priručnika za Ratnika svetlosti, Paolo Koeljo.

Postoje načini i načini da bežiš, ali nijedan da pobegneš.. rekao si. Postoje. Ali.. Teško je. Zapisano u Užicu 28.03.2013. da naša veličina nije da nikada ne padnemo. već da ustanemo uvek kada padnemo. Znaš, pamtim. Ovih dana je godina našeg druženja. Hteo sam da napišem pesmu,  ali krik mi je u ćutanje pretvoren. Obojim misli Tvojim rečima, razvučem osmeh iz sećanja i pustim suzu.  Ne postoji reč da opiše prazninu. Na stranicama Tvojih knjiga osećam bliskost. Iz reči crpim snagu za dalje. Boli. Ali zaboravu ne prepuštam. Za kesten u njenim očima, stisak ruke i zagrljaj, za razumevanje i podršku, uspomenu na „ovde je sedeo Ršum“, šetnje i razgovore, za Francusku broj 7, za ponos u očima na pomen tvog imena, najdraži moj brate po peru.. Nedostaješ.

—————————————————————————————————————————–

Ivan Ršumović je rođen 3. maja 1972. godine u Užicu. Na Filološkom fakultetu u Beogradu, 1998. godine, postao je profesor srpskog jezika i književnosti, a kasnije je stekao i zvanje bibliotekara. Radio je kao profesor u srednjim školama u Užicu, a od 1999. godine na Odeljenju stručne knjige u Narodnoj biblioteci Užice, istovremeno organizujući i realizujući kulturne programe Biblioteke. Od 2003. godine član je redakcije časopisa „Međaj“,stalni član žirija za dodelu Nagrade Milutin Uskoković, od 2005. godine je saradnik Matice srpske na projektu „Srpski biografski rečnik„. Član je Udruženja književnika Srbije. Član i suosnivač ogranka „Vukove zadužbine u Užicu„. Objavio je sedam samostalnih i dve koautorske knjige. Četiri knjige poezije: „Kesten u Marijinim očima“, „Jedan dan, jedan san, jedna pesma“, „Izgubljene molitve“ i „Serbia Kosovo Curriculum Vitae“, tri romana: „No passaran“, „Trinaest minuta“ i „Četrnaesti minut“, jednu antologiju pripovetke, koautorstvo „Priča Karanovca“ i antologiju poezije „Pesme Karanovca“. Monografiju užičke biblioteke „Narodna biblioteka Užice 1856-2006″, koautor i urednik, monografiju o košarci u Užicu „Koševi kraj Đetinje“ i 14 bibliografskih jedinica na sajtu NB Srbije. Iznenada preminuo u petak, 12.07.2013. godine.