Godina prva
Pred pogledom
koji gleda unutra
svi smo jednako mali
i slabi
slušam sopstvene misli
dok se posmatram
kroz rešetke
Onaj drugi ja
sa suprotne strane
zida iluzornog
pita se koliko još
može rasti
kada je već dosegnuo nebo
Čovek nas posmatra
i namešta se u fotelji
Predstava može da počne
*iz knjige poezije “Reči iz bezglasja”