Memento Mori

Memento Mori

Победници или поражени,
Ко смо данас?

Са узвишења испуњавамо себе,
Празнином која окружује друге.
Под нама је свет,
Могућност да управљамо њиме,
Али, унутар душе ничега нема.
Владамо краљевством маште,
Имагинарних следбеника погрешних догми.

Постоље ово варка је,
Лажна круна од трња,
Која на додир се распрсне
И уместо златног сјаја пепео оставља.

Грешници или свеци, ко смо данас?
Да ли у нашим рукама ловор је,
Или копље којим пробадамо
Сопствено спасење?

Имамо само два пута којима можемо поћи.
Што више уздижемо се,
Дубљи понор нас чека и пад јачи ће бити.
Док пужемо и гутамо прашину,
Као проклето зло овог света,
Довољно близу смо Превозника,
Који већ сребрњак спреман за нас
Међ’ снажним прстима врти.

Зато, питам вас, ко смо данас?
Када час од кога нико још побегао није, куцне,
Са чим ћемо пред Истину стати?
Маске којима називамо лице,
Да ли ће лажну наду дати да још се
Људима можемо звати,
Или ћемо сузама и крвљу молити избављење
На Путу пред који свако мора доћи?

И када постоље, слава, власт,
Пролазна, порозна круна, у трептају ока нестану,
А небо седам труба запара,
Тада, и само тада,
Можда схватимо и поражени признамо,
Да погрешно и премало ценили смо
Живот.

*Из књиге поезије – Сенке у очима

Please follow and like us: