Трагом самосвојног песничког идентитета

Трагом самосвојног песничког идентитета

Колико је поезија непредвидива у својим бројним притокама, без обзира на непресушива поетичка изворишта и освојене различите језичке матрице, показују песме у књизи „Сенке у очима“ Милоша Бркића, песника који стасава у пожешком књижевном расаднику. Овај млади песмотвор, може се тако рећи, иако је граница младости и уопште стваралачког откривања, растегљива и неустаљена у односу на раније генерацијске одреднице, несумњиво да поседује извесну зрелост засновану на јединственом доживљају и све присутнијем систему песничког мишљења. Уосталом, то смо могли видети и у његовој првој књизи песама „Када тишина проговори због тебе“, у стиховима неограничених метриком и римованим сазвучјима… На тај начин је прибављао пропусницу за емоционалну неспутаност и неку врсту језичко-изражајног нијансирања саображајног ововременој дискурзивности песничког текста и метафоричким усмерењима по диктату утишане медитативности. Отуда, и без превише аналитичности устврђујемо да је Милош Бркић даровит песник и да исписује поезију спознаје и самоспознаје. Песме одликује непатворена сензибилност и лирска сливеност зависно од степена унутарње ритмичности и етеричности својствене младалачким погледима.

Већ саме по себи „сенке“ уграђене у наслов књиге, у све оно што је ухваћено тим езотеричним погледом, допринеле су кохерентности осталих песничких елемената, посебно асоцијативности, непотрошеној метафорици и све присутнијим резигнираним реминисценцијама, удаљавајући се од романтичног истицања песничког субјекта, који повремено говори у првом лицу једнине, а повремено у првом лицу множине. У речнику симбола наилазимо неколико тумачења сенке, али уопштено, говорећи, прихватамо да је сенка „оно што је супротно од светлости, а с друге стране, то је слика несталих, нестварних и променљивих ствари“.

*****

Заправо из песме у песму, из стиха песник трага за сопственим идентитетом и открива постепено све више тематско-мотивског простора за самоглас и дубље замицање у индивидуализовање свог песничког говора. Ову књигу доживљавамо и као један луцидан домашај особености на аутопортрету опточеном емотивним одсјајем, колико из непрестаног суочавања са свим оним што јесте храњено стварношћу, толико и са сенкама из огледала имагинарног у чијем складишту чува своје затајне ликове пуне снености. Непорециво, да су поједине песме настајале на прелазу из сневања у будност и чујност неподмитног космичког часовника, чији откуцаји надјачавају све остале знане гласове и опомињу на свудприсутну пролазност, неоспорно најболније доживљавану у интимистичком видокругу.

*****

У сваком случају, књига песама „Сенке у очима“ носи у себи дневничко-аутопортретистичке преокупације натопљене спознајама и делатном свешћу ововременог интелектуалца, скептичног и непристалог на канонизоване моделе живљења. Утолико, не варамо се у утиску, песник би убудуће потискивањем заморне носталгије за собом минулим у чистоту детињства или у загрљај девојачки и омамљеност љубавним шапатом, ову поезију обогатио значењски издашнијом метафориком. Уверени смо, да ће Милош Бркић кренути неутабаним путем до благодатог поетског изворишта. У овој књизи налази се доста захвалних путоказа.

Радомир Андрић, књижевник
Председник Удружења књижевника Србије

Please follow and like us: